Обрада романа „Хајдуци” Бранислава Нушића

Прочитајте пажљиво Нушићев хумористички роман за децу и припремите се да на часу говорите о следећем:

  1. Како сте се осећали док cтe читали Нушићев роман Хајдуци? Образложите своје утиске.
  2. Писац је у предговору oбeћao деци и младима да ће се cмejaти док буду читали књигу. У којој мери је он испунио своје обeћaњe? Наведите чему сте се у роману највише смејали.
  3. Образложите који вам је дечак био најзанимљивији. Истакните његове најупечатљивије особине и поступке. Прокоментаришите однос дечака према обавезама и школи. Присетите се неких анагдота из вашег школовања које се могу поистоветити са духовитим несташлуцима наших књижевних јунака.
  4. Наведите имена дечака који чине хајдучку дружину. Објасните шта на основу oпиca дечака сазнајемо о њиховим особинама. У обзир узмите њихову појаву, поступке, надимке и понашање. Истакните какво мишљење имају дечаци о себи. Запазите шта о њима мисле њихови родитељи и професори.
  5. Наведите карактеристике лика приповедача анализом садржаја из дела и начина приповедања. Уочите како су приказани приповедачеви несташлуци. Објасните какав се уметнички ефекат постиже њиховим нагомилавањем. Зашто се он не издваја од осталих ликова дечака из дружине?
  6. Ко је Чеда Брба? Наведите његове несташлуке. У којим ситуацијама он делује смешно? На који начин он говори о себи? Присетите се тренутака у којима вам Чеда није симпатичан. Објасните због чега је такво његово понашање непримерено. Чиме се он одваја од осталих дечака? Који разлози утичу на то да он постане харамбаша?
  7. Ради увида у целину романа, групишите поглавља бележењем њиховог броја и наслова. Проучите улогу наслова тако што ћете их повезати са садржином поглавља. Наведите називе поглавља у којима је приказан најважнији догађај у роману. Помним бележењем поглавља формираћете план текста. Припремите се да на часу казујете о резултатима свог рада.
  8. Шта је све било непромишљено у овој дечачкој авантури. Како се она завршила и зашто? Како тумачите крај романа?
  9. Замислите да сте један од ликова из дечачке дружине и да сте се запутили са њима у непромишљену авантуру. Који би био ваш надимак и особине? Како бисте се ви сналазили и проводили хајдучки живот? Шта мислите да је најтеже с чим се морате изборити?
  10. Потруди се да илуструјеш једну сцену романа или једног јунака. Држи се чињеница из текста.

Књижевна дела и писци од 5. до 8. разреда

Пред вама су четири Кахут квиза којима можете проверити и обновити познавање аутора и дела од 5. до 8. разреда. Квиз се игра анонимно, а можете га играти до 31. 3. 2024. до 23 часа. Број учесника је ограничен.

Књижевна дела и писци 5

Књижевна дела и писци 6

Књижевна дела и писци 7

Књижевна дела и писци 8

Усуд

Пажљиво прочитај народну бајку „Усуд“, подсети се одлика народних бајки и припреми се за разговор на часу.

Била два брата заједно у кући, и један све радио, а други једнако беспосличио и готово јео и пио. И Бог им да те стеку у свачему: у говедима, у коњма, у овцама, у свињама, у челама и у свему другоме. Онај који је радио једном помисли у себи: „Што бих ја и за овога ленивца радио? Боље да се оделим, па да за себе радим, а њему што драго!“ И тако једанпут рече своме брату: „Брате, није право, ја све радим, а ти ни у чему не помажеш, него само готово једеш и пијеш. Ја сам наумио да се поделимо.“ Овај га стане одвраћати: „Немој, брате, та добро нам је обојици, ти имаш све у рукама и своје и моје, а ја сам задовољан како год ти урадиш.“

Онај други остане при своме, и тако се приволи и овај па му рече: „Кад је тако, да ти је просто, ето дели сам како знаш.“ Онда онај подели све по реду, па свак своје узме преда се: нерадин узме за стоку говедара, за коње коњушара, за овце овчара, за козе козара, за свиње свињара, за челе кованџију, па им рече: „Остављам све своје добро на вама и на Богу“; пак стане живети код куће као и пређе. А онај други брат трудио се око свога добра сам као и пређе, чувао и надгледао, али напретка никаква није видео, него све пропаст, од дана на дан све горе, докле тако не осиромаши да већ није имао ни опанака него ишао бос. Онда рече у себи: „Идем к брату своме да видим како је у њега.“ И тако идући, наиђе на ливади на стадо оваца; кад тамо, а код оваца нема чобана, него једна прелепа девојка седи па преде златну жицу. Он, назвавши јој „помози Бог“, запита је чије су јој овце, а она му одговори: „Чија сам ја, онога су и овце.“ А он је заиита: „А чија си ти?“ Она му одговори: „Ја сам твога брата срећа.“

Онда се он ражљути, па јој рече: „А где је моја срећа?“ Девојка му одговори: „Твоја је срећа далеко од тебе.“ „А могу ли је наћи?“, запита он, а она му одговори: „Можеш, потражи је.“ Кад он то чује и види да су овце брата његова добре да не могу боље бити, не хтедне даље ни ићи да гледа другу стоку, него оданде управо отиде к брату. Кад га брат угледа, ражали му се и заплаче: „Камо се од толико времена?“ Па видећи га гола и боса, одмах му да једне опанке и новаца. После тога, пошто су се неколико дана прочастили, дигне се онај брат да иде кући својој.

Како дође кући, узме торбу на раме и у њу хлеба, и штап у руке, па пoђе у свет да тражи своју срећу. Путујући тако, дође у једну велику шуму и, идући кроз њу, нађе једну седу матору девојчуру под једним грмом где спава, па измахне штапом те је опали по стражњици, а она се једва дигне и једва отвори очи од крмељи, па му проговори: „Моли се Богу што сам заспала, а да сам будна била, не би ти добио ни тих опанака.“ Онда јој он рече: „А ко си ти да ја не бих добио ни ових опанака?“ А она му одговори: „Ја сам твоја срећа.“ Кад он то чује стане се бусати: „И ти ли си моја срећа, Бог те убио! Ко тебе мени даде?“ А она се одмах утече: „Мене је Усуд теби дао.“ Он је онда запита: „А где је тај Усуд?“ А она му одговори: „Иди па га тражи.“ И у тај је мах нестане. Онда човек пође да тражи Усуда. Идући тако, дође до једнога села, и види у селу велику газдинску кућу и у њој велику ватру, па помисли у себи: „Овде ваља да је како весеље или слава“, па пође унутра; кад он унутра, а то на ватри велики казан, кува се у њему вечера, а иоред ватре седи домаћин. Човек онај, ушавши у кућу, назове домаћину: „Добар вече!“ А домаћин му прихвати: „Бог ти добро дао!“, па му рече да седне до њега, па га стане питати откуда је и куда иде, а он му све приповеди како је био газда, и како је осиромашио, па како сад иде Усуду да га пита зашто је сиромах. Потом запита домаћина зашто он толико силно јело готови, а домаћин му рече: „Е, мој брате, ја сам газда и свега имам доста, али своје дружине никако не могу наситити, све као да ала из њих зија; само ћеш видети кад станемо вечерати шта ће радити.“ А кад седну вечерати, све је грабило једно од другога, и онај велики казан с јелом за тили час прође. После вечере дође редуша те покупи све кости на једну гомилу, па их баци за пећ, а он се стане чудити где млада баци кости за пећ, док уједанпут изиђу две старе оклепане вешти, сухе као авети, и почну сисати оне кости. Онда он упита домаћина: „Шта ти је оно за пећком, брате?“ А он му одговори: „Оно је, брате, мој отац и мати, ко да су се оковали на овоме свету, не хтеше црћи једанпут овога света.“ Сутрадан на походу рече му домаћин:

„Брате, опомени се и мене, ако где нађеш Усуда, и запитај га каква је ово несрећа, те не могу своје дружине никако да заситим, и зашто ми отац и мати никако не умиру.“ Он се обећа да ће га питати, па се опрости с њиме и пође даље да тражи Усуда. Идући тако, после дугога времена, једно вече дође у друго село, па се замоли у једној кући да га приме на конак. Они га приме и упитају га куда иде, а он им каже све по реду што је и како је. Онда му они почну говорити: „Забога, брате, кад тамо идеш, питај и за нас што нам се говеда не даду него све натрашке иду.“ Он им се обрече да ће питати Усуда, пак сутрадан пође даље. Идући тако, дође на једну воду, па почне викати: „O водо! O водо! Пренеси ме!“ А вода га упита: „Куда идеш?“ А он јој каже куда иде. Онда га вода пренесе, па му рече: „Молим те, брате, питај Усуда зашто ја немам рода у себи.“ Он обећа води да ће питати, па онда дође даље. Идући тако задуго, најпосле дође у једну шуму, и онде нађе једног пустиника, па га упита не би ли му могао казати што за Усуда. Пустиник му одговори: „Иди овуд преко планине, па ћеш доћи баш пред његов двор, али кад изиђеш пред Усуда, ништа не говори, него штогод он ради, оно ради и ти, докле те год он сам не запита.“ Човек захвали пустинику, па пође преко планине. Кад дође у Усудове дворе, има шта и видети: у двору као да је царевина, ту су слуге и слушкиње, све се ужурбало, а Усуд седи сам за готовом софром па вечера. Кад човек то види, седне и он за софру па стане вечерати. После вечере легне Усуд спавати, легне и он. Кад буде око поноћи, стане страшно тутњити и из тутњаве зачује се глас: „O Усуде! O Усуде! Родило се данас толико и толико душа, подај им шта ћеш.“ Онда Усуд устане, па отвори сандук с новцима, и стане бацати по соби све саме дукате, говорећи: „Како мени данас, тако њима довека.“ Кад ујутру дан осване, али нема оних дворова великих, већ место њих средња кућа; али у њој опет има свега доста. Кад буде пред вече, седне Усуд за вечеру, седне и он с њим, а нико не говори ни речи. После вечере легну спавати. Кад буде око поноћи, почне страшно тутњити, и из тутњаве зачује се глас: „О Усуде! O Усуде! Родило се данас толико и толико душа, него дај им шта ћеш.“ Онда Усуд устане, и отвори сандук с новцима, али нема дуката, него сребрни новци и гдекоји дукат. Усуд стане просипати новце по соби говорећи: „Како мени данас, тако њима довека.“ Кад ујутру дан осване, али нема ни оне куће, него место ње стоји мања, и тако је Усуд сваку ноћ радио, а кућа му се свако јутро смањивала, док најпосле од ње постане мала колебица, те Усуд узме мотику и стане копати, онда и онај човек узме мотику те стане копати, и тако су копали вас дан. Кад буде увече, узме Усуд комад хлеба, па одломи од њега половину те да и њему. Тако вечерају, и после вечере легну спавати. Кад буде око поноћи, опет почне страшно тутњити, и из тутњаве зачује се глас: „О Усуде! O Усуде! Данас се родило толико и толико душа, подај им шта ћеш.“

Онда Усуд устане и отвори сандук, па стане просипати све саме џиџе и гдекоји марјаш надничарски вичући: „Како мени данас, тако њима довека.“ Кад ујутру сване, а колеба се претвори у велике дворе као што су били први дан. Онда га Усуд запита: „Шта си дошао?“ Он му каже све по реду своју невољу и да је дошао да га пита зашто му је дао злу срећу. Онда му Усуд рече: „Ти си видео како сам прву ноћ дукате просипао, и шта је после било. Како је мени било ону ноћ кад се ко родио, ономе ће онако бити довека. Ти си се родио сиротињске ноћи, ти ћеш бити сиромах довека. А твој се брат родио сретне ноћи, он ће бити сретан довека. Него кад си се заканио и толико си се трудио, казаћу ти како ћеш се помоћи. Има у твога брата кћи Милица; она је сретна као и отац јој. Кад отидеш кући, а ти узми к себи Милицу, па што год стечеш, све кажи да је њезино.“ Онда он захвали Усуду, па му опет рече: „У томе и у томе селу има један богат сељак и свега има доста, само је несретан у томе што му се чељад никад не могу да насите: изеду на један оброк пун казан јела, па им је и то још мало. А отац и мати онога сељака као да су се оковали на овоме свету, остарели и поцрнели и осушили се као авети, а не могу да умру. Он ме је молио, Усуде, кад сам код њега био на конаку. да те питам шта би то било.“ Онда му Усуд одговори: „То је све зато што не поштује оца и матере; њима баци иза пећке да једу, а да их метне у зачеље, па прву чашу ракије и прву чашу вина њима да да , они не би ни полак онога јели, и душе би се оне опростиле.“ Потом он опет запита Усуда: „У томе и у томе селу, кад сам ноћио у једној кући, тужио ми се домаћин како му се говеда не даду, него све натрашке иду; па ме молио да те питам шта би то било.“ А Усуд му одговори: „То је зато што он о крсном имену најгоре закоље, а да закоље што најбоље има, све би се штркљала говеда.“ Онда га он запита и за воду: „Шта би то било да она вода нема рода?“ А Усуд му одговори: „Зато нема што није човека никад удавила; али не шали се, не казуј јој док те не пренесе, јер ако јој кажеш, одмах ће те удавити.“ Онда он захвали Усуду, па пође кући. Кад дође на ону воду, вода га запита: „Шта је код Усуда?“ А он јој одговори: „Пренеси ме, пак ћу ти онда казати.“ Пошто га вода пренесе, он потрчи, па кад одмакне подалеко, а он се осврне па повиче: „O водо! О водо! Ниси никад човека удавила, зато рода немаш.“ Кад вода то чује, а она се разлије преко обале, па за њим, а он бежи, те једва утече. Кад дође у оно село к ономе човеку што му се говеда нису дала, он га једва дочека: „Шта је, брате, забога! Јеси ли питао Усуда?“ Он му одговори: „Јесам, и Усуд каже: кад славиш крсно име, а ти закољеш најгоре, а да закољеш што најбоље имаш, све би ти се штркљала говеда.“ Кад он то чује, рече му: „Остани, брате, у нас, ето до нашега крсног имена нема три дана; па ако буде истина, да ти дам јабуку.“ Он остане онде до крснога имена. Кад дође крсно име, домаћин убије најбољега јунца, и од онога часа марва се стане штркљати. После тога домаћин му поклони петоро говеда, а он му захвали и пође даље. Кад дође у оно село к ономе домаћину што је имао неситу чељад, домаћин га једва дочека: „Како је, брате, забога! Шта вели Усуд?“ А он му одговори: „Усуд вели: оца и матере не поштујеш, него им бацаш за пећку да једу; а да их метнеш у зачеље, па прву чашу ракије и прву чашу вина њима даш, не би ти чељад ни пола толико јела, а отац и мати би ти се упокојили.“ Кад домаћин то чује, каже жени, а она одмах умије и очешља свекра и свекрву, па их лепо преобуче, а кад дође вече, домаћин их посади у зачеље и прву чашу ракије и прву чашу вина њима да. Од тога часа не могоше чељад ни полак јести колико су донде јела, а сутрадан и отац и мати преставе се.

Онда му домаћин да два јунца, а он му захвали па пође кући. Кад дође у свој завичај, стану га сретати познаници и питати: „Чија су ти говеда?“ А он свакоме одговараше: „Браћо, Милице, моје синовице.“ Како дође кући, одмах отиде брату своме, па га стане молити: „Дај ми, брате, Милицу да је моја. Видиш да немам никога.“ А брат му одговори: „Добро, брате, ево ти Милице.“ Он узме Милицу па је одведе кући, и после тога стече много, али је за све говорио да Миличино. Једанпут изиђе на њиву да обиђе жито, а жито лепо, не може лепше бити. На то удари онуда један путник па га запита: „Чије јe то жито?“, а он се превари па рече: „Моје.“ У који мах он то рече, жито се упали и стане горети, а он кад то види, потрчи за човеком: „Стани, брате, није моје, него је Милице, моје синовице.“ И тако се жито одмах угаси, и он с Милицом остане срећан.

Припремни задаци за анализу романа „Дечаци Павлове улице”

„Дечаци Павлове улице” Ференца Молнара

1. Пажљиво прочитај роман „Дечаци Павлове улице” и припреми се да говориш о животу и раду аутора, Ференца Молнара. Састави измишљени интервју са аутором на основу чињеница које си о њему пронашао.

2. Који догађај препознајеш у скулптури са слике? Спреми се да говориш о својим утисцима поводом прочитаног дела. Које су твоје прве асоцијације када помислиш на овај роман? Како си доживео дело? Шта ти се у њему допада, а шта би волео да је другачије? На каква размишљања те је дело навело?

3. Наведи бар десет речи којима ћеш обогатити свој речник након читања и објасни њихово значење.

4. Ком књижевном роду и врсти припада ово дело? Где и када се одвија радња? Аргументуј своју тврдњу особинама тог књижевног рода и врсте, односно нађи место у тексту на ком су изричито наведени место и време радње.

5. Искажи тему дела. Направи план текста наводећи укратко најважније догађаје у делу. Покушај да одредиш који догађаји чине елементе композиције дела (увод – заплет – кулминација – перипетија – расплет). Да ли је прича (фабула) изнета хронолошки или ретроспективно? Које облике казивања уочаваш у тексту?

6. Ко су дечаци Павлове улице? Како се називају њихови противници? Шта је ајнштад? Да ли си и ти некад доживео нешто слично? Због чега долази до сукоба међу дечацима? Који дечак припада обема групама и зашто? Које су разлике, а које сличности између ове две групе? Како ти у односу на њих изгледа Гит удружење?

7. Припреми се да детаљно опишеш главне јунаке (Боку, Немечека и Ферија Ача), као и јединог правог негативног јунака – Гереба. Издвој оног који ти је био најзанимљивији и објасни зашто. Нацртај тог јунака а уз његов портрет допиши које особине поседује и шта си од њега научио.

8. Нацртај скицу градилишта (грунда), његов положај према двема улицама – Маријиној и Павловој – и објасни његов значај за дечаке. Шта обесмишљава мали дечачки „рат” око градилишта? Подсети се његове судбине и покушај да је протумачиш. Уочи везе са савременим проблемима живота у граду.

9. Откривај и записуј поруке овог дела о љубави, родољубљу, пријатељству, заједништву, оданости, издаји, покајању и праштању, жртвовању и страдању, борби против неправде и рату. Сагледај поруке па образложи оцену коју би дао овом делу.

10. Осмисли парк – игралиште посвећен дечацима Павлове улице. Дај му име и наведи активности које би се у њему одвијале. Ако желиш, можеш и да га нацрташ.

Есеј

Есеј је краћи састав у коме се обрађује један проблем, који може бити различитог нивоа општости. У есеју се даје сажето ауторово виђење тог проблема, аргументација која би требало да поткрепи наведено виђење тог проблема, другачији начини за тумачење тог проблема и могућности њиховог поређења.

За школски есеј имајте у виду следеће:

– НАСЛОВ есеја треба да буде занимљив и интригантан;

– УВОД треба да представи проблем у облику ПОЧЕТНЕ ТЕЗЕ коју треба доказати (потврдне реченице чији смисао ће бити поткрепљено аргументацијом) или ПРОБЛЕМСКОГ ПИТАЊА на које ће аутор есеја одговорити кроз анализу и дискусију;

– почетна теза и проблемско питање морају бити такви да изазивају пажњу читалаца и да постоје различита мишљења на ту тему;

– после наслова можете додати МОТО у вези са темом или вашим закључцима, којим појачавате пажњу читалаца и подвлачите основну идеју текста;

– аргументи треба да буду за или против одређених ставова који су важни за тему рада, ауторов став треба да буде јасан и недвосмислен, а туђи ставови јасно истакнути и цитати исправно обележени;

– стил треба да буде једноставан и јасан, без двосмислености и претеривања;

– водите рачуна о општој писмености.

Које кораке треба предузети?

1. корак: Одлучи која је главна тема састава или есеја и напиши је у једној реченици. Тема коју одаберете мора бити јасна и прецизна. Изабери нешто у шта се разумеш, о чему можеш истраживати и пронаћи различите аргументе и изворе који ће поткрепити твоје ставове. Затим одлучи коме ту поруку желиш пренети. Постави почетну хипотезу или проблемско питање, који ће заправо ваш одговор на читаву тему сажети у једну реченицу. Тако ће читалац схватити ваш основни став и зашто сте изабрали да пишете о томе.

2. корак: Спреми концепт за свој есеј, попиши све идеје, а затим одабери оне које ћеш разрадити и аргументовати. Користи као помоћ технике мапе ума и брејмсторминга, шест шешира и слично. 

Затим направи листу ставова у вези са темом. Око сваког од њих групиши доказе (аргументе). Организујте своје мисли тако да у аргументацији ставова стално напредујете.  У својој аргументацији фокусирај се на оно што је битно.

3. корак: Сачини план излагања. Главни део есеја организуј у пасусе, сваки треба да садржи аргументе, идеје треба да произилазе једна из друге и да теку природно, како би читалац могао да их разуме и прати. Пасусе можеш започињати представљањем одређене идеје, а затим изнети аргументацију и оспорити другачија гледишта. Аргументи треба да буду конкретни, директни и занимљиви.

Размисли да ли су сви појмови јасни онима који ће читати твој задатак. Ако мислиш да нису, дефиниши их и објасни шта под њима подразумеваш. 

4. корак: Пошто си развио главне идеје, напиши увод који ће привући читаоца и подстаћи га да пажљиво прочита есеј. Свом есеју можеш додати и мото. Води рачуна да и увод и мото морају бити повезани са темом твог рада.

5. корак: У последњем одломку укратко понови тему. Поново се стави у положај оних који ће читати састав или есеј. Могу ли они пратити ток твог размишљања? Јеси ли сигуран да си примерима и подацима добро заступао и образложио своје мишљење о теми?

Закључак доноси затварање теме и сумира све идеје. Можеш додати неки цитат, позив на акцију, преокрет или подстицајно питање, што ће натерати читаоца да размишља о твом раду и после читања.

6. корак: Након што напишеш закључак, прочитај есеј још једном, провери смисао текста, редослед излагања, довршеност реченог, избегни понављања, додатно истакни оно што је најважније. Води рачуна о томе да ли си исправно обележио цитате, а затим обрати пажњу на евентуалне правописне и граматичке грешке.

Есеј треба откуцати у ворду и послати на мој мејл. Уколико имаш нека додатна питања и недоумице, можеш и писати у коментару.

Пожељно је да у коментару напишеш и предлог тема за есеј, како бисте кроз те предлоге помогли једни другима у избору теме.

Мој предлог је писање есеја на тему Одјеци Доситејевих мисли у мени,  чиме стичете могућност за учешће на актуелном литерарном конкурсу, о чему се можеш обавестити на следећем линку.

 

Народна епска поезија 6 (косовски циклус, циклус Марка Краљевића)

Драги ученици,

Пошто смо завршили обраду песама из два циклуса, косовског и циклуса народних епских песама о Марку Краљевићу, дошло је време да покажемо, проценимо и оценимо шта смо научили.

Подељени сте у парове и надам се да ћете добро сарађивати. Рок за израду задатака је до суботе, 22. 4. 2023. године. Свој рад постављате у падлет који се налази на следећем линку.

Задаци су следећи (видећете их и у падлету, као и ко је за који задатак распоређен):

  1. поставити објашњење две мање познате/ непознате речи из ових епских песама – уз непознату реч и објашњење додати и слику – илустрацију. Водите рачуна да речи не смеју да се понављају;
  2. поставити презентацију у одговарајућу колону (сваки пар има своју тему). Презентације треба да садрже 5-7 слајдова (први је насловни, последњи оставите за закључак и не заборавите да се потпишете);
  3. уписати питања за квиз у четврту колону;
  4. поставити свој креативни рад (цртеж, стрип, видео…) у пету колону;
  5. проверите да ли сте се свуда потписали.

Након свега на часу ћемо играти Escape room састављен од ваших питања.

Срећан рад! За све недоумице пишите ми у коментарима на овај чланак.

Иво Андрић, „Приповетке”

Драги ученици, након ускршњег распуста следи обрада приповедака Иве Андрића Деца, Књига и Панорама. Уколико их нисте пронашли у библиотеци, приповетке можете преузети на следећем линку.

Након што прочитате приповетке у целини, треба да:

  • оставите коментар на овај пост о томе шта је у њима највише привукло вашу пажњу, са кратким објашњењем;
  • припремите се за обраду приповетки Деца и Књига на часу кроз истраживачке задатке који следе. За приповетку Панорама радићете на часу тест разумевања прочитаног.

Истраживачки задаци за читање приповетке Деца Иве Андрића

1. Размисли о мотивима насилног понашања деце. Како би се ти понашао као сведок насиља или део групе која се спрема да почини насиље?

2. Ко се сећа догађаја из детињства? Због чега је изабрано приповедање у 1. лицу?

3.Чега дечак није био свестан? Зашто је желео да буде у друштву с Милетом и Паликом иако њихове поступке није одобравао?

4. Подвуци реченице које описују насилнике и пронађи описе оружја које користе. Шта ти мислиш о поступцима Милета и Палике. Чиме је мотивисан Милетов преображај у насилника? Како се он односио према својим жртвама?

4. Подвуци реченице које описују жртве. Препиши реченице које описују лице малог јеврејског дечака док чека ударац. Протумачи свет у којем се нашао приповедач када је постао део групе.

5. Анализирај реченице које говоре о моралној дилеми приповедача. Када је почео да преиспитује своју одлуку? Спреми се да на часу прочиташ то место у тексту. На који начин он покушава да спасе ухваћеног дечака?

6. На који начин су се после тог догађаја дечаци из улице односили према приповедачу. Како се он тада осећао? Зашто се и после толико година сећа тог догађаја?

7. Размислите о порукама ове приповетке. Потражите значење лексичких одредница расизам и антисемитизам.

Истраживачки задаци за тумачење приповетке Књига

  1. Пажљиво прочитај приповетку Књига и спреми се да на часу говориш о својим утисцима. 
  2. Подсети се са сајта Андрићеве задужбине основних чињеница о животу и раду нашег јединог нобеловца и спреми се да учествујеш у Кахут квизу. 
  3. Чиме вас је ова приповетка изненадила? Како сте се осећали док сте делили необичне страхове главног јунака? Увиђате ли и после читања поменуте страхове као изузетне, онакве каквим их приповедач представља у уводу приче? У каквом сећању је вама остала прва посета библиотеци? Шта је оно што ви тражите у тим просторијама чији су зидови књиге? Када упоредите свој доживљај библиотеке са оним који испољава Андрићев јунак, до каквог закључка долазите?
  4. Потруди се да издвојиш кључне догађаје и према њима начиниш план текста. 
  5. Из које позиције се у уводним пасусима оглашава приповедач? У ком тренутку отпочиње фабула у правом смислу речи? Чему служе почетна разматрања о страху као нечему што је својствено човеку, а што може да се искаже у крајње необичним облицима?
  6. Какав порив доводи дечака у библиотеку? Шта у њој жели да пронађе? Шта вам приповедач открива о дечаковом карактеру? Да ли се на темељу тога може претпоставити величина и интензитет страха који ће постати одређујуће дечаково искуство у причи? Аргументујте своје гледиште.
  7. Од каквих је сродних осећања сачињен дечаков страх? Шта бисте истакли као повод, а шта узрок том страху? Како приповедач, у грубим цртама, „скицира” лик библиотекара? Којој стилској фигури се тим поводом посебно обраћа? Шта све дечак чини не би ли преварио сопствени страх од завршетка семестра и обавезе враћања оштећене књиге у библиотеку? Наведите неке од реченица којима писац дочарава опсесивни страх усељен у дечака. О којим дечаковим особинама, заправо, говори систематичност и посвећеност с којом књигу чува у сандуку, а затим покушава да поправи штету лепком и повезивањем? Шта нам о његовом психолошком стању поручују различити „сценарији” новог сусрета са библиотекаром које врти у глави?
  8. На каква промишљања о детињству вас је ова Андрићева мала „студија” о страху навела?
  9. У каквом тону приповедач приводи крају причу? Зашто дечак није у стању да се радује пошто су његове зебње, напослетку, биле оповргнуте? Како приповедач слика дечаков унутрашњи живот, или назнаке унутрашњег живота после читавог догађаја? Образложите поређење којим се поентира приповетка: дечак „као неки зрео и заморен човек који се потпуно предаје кратким тренуцима одмора и затишја”.

Помоћни глаголи

Помоћни глаголи у нашем језику су ЈЕСАМ, БИТИ и ХТЕТИ. Они се ретко употребљавају самостално, већ служе за грађење разних сложених глаголских облика. Имају дуже и краће облике.

ПРЕЗЕНТ ПОМОЋНИХ ГЛАГОЛА

ЈЕСАМ

лицеједнинамножина
1.јесам, самјесмо, смо
2.јеси, сијесте, сте
3.јесте, јејесу, су

БИТИ

лицеједнинамножина
1.будембудемо
2.будешбудете
3.будебуду

ХТЕТИ

лицеједнинамножина
1.хоћу, ћухоћемо, ћемо
2.хоћеш, ћешхоћете, ћете
3.хоће, ћехоће, ће

ОДРИЧНИ ОБЛИЦИ

ЈЕСАМ

лицеједнинамножина
1.нисамнисмо
2.нисинисте
3.нијенису

БИТИ

лицеједнинамножина
1.не будемне будемо
2.не будешне будете
3.не будене буду

ХТЕТИ

лицеједнинамножина
1.нећунећемо
2.нећешнећете
3.нећенеће

ПЕРФЕКАТ

Помоћни глагол ЈЕСАМ са својим енклитичким облицима учествује у грађењу ПЕРФЕКТА. Овај глагол нема других глаголских облика сем презента.

ПЕРФЕКАТ ГЛАГОЛА БИТИ

лицеједнинамножина
1.сам био/била/билосмо били/биле/била
2.си био/била/билосте били/биле/била
3.је био/била/билосу били/биле/била

ПЕРФЕКАТ ГЛАГОЛА ХТЕТИ

лицеједнинамножина
1.сам хтео/хтела/хтелосмо хтели/хтеле/хтела
2.си хтео/хтела/хтелосте хтели/хтеле/хтела
3.је хтео/хтела/хтелосу хтели/хтеле/хтела

ФУТУР

У грађењу футура учествују краћи, енклитички облици помоћног глагола ХТЕТИ.

ФУТУР ГЛАГОЛА БИТИ

лицеједнинамножина
1.ћу бити / бићућемо бити / бићемо
2.ћеш бити /бићешћете бити / бићете
3.ће бити / бићеће бити / биће

ФУТУР ГЛАГОЛА ХТЕТИ

лицеједнинамножина
1.ћу хтети / хтећућемо хтети / хтећемо
2.ћеш хтети /хтећешћете хтети / хтећете
3.ће хтети / хтећеће хтети / хтеће

Клод Кампањ, Збогом мојих петнаест година

Под псеудонимом Клод Кампањ француски новинар Жан-Луј Дубреј и његова супруга Брижит Ире објавили су неколико романа за децу. Поред романа Збогом мојих петнаест година, знатну читалачку пажњу стекао је роман Деца магле. Брачни пар Дубреј живео је и стварао у Паризу до 1958. године, да би се затим преселио у Канаду. Роман Збогом мојих петнаест година свакако је њихово најпознатије и најпризнатије дело. Недуго по објављивању, књига је продата у 650000 примерака, при чему је највећи део,  чак  450000 примерака, продат у Француској. Данас се роман може читати на више од 11 језика. Аутори скривени иза псеудонима Клод Кампањ у неколико наврата су награђивани поводом овог романа, а исти је био адаптиран и у телевизијску серију.

  1. Пажљиво прочитајте роман и припремите се за разговор о њему. Нацртајте мапу ума са следећим структурним елементима дела: књижевни род и врста, тема, кључни мотиви, јунаци (главни и споредни), место и време радње.
  2. Припремите се да говорите о оним деловима романа (епизодама) које су на вас оставиле најснажнији утисак. Своје утиске о роману унесите у коментаре на овај чланак. (Не заборавите да се потпишете!)
  3. Пронађите Нарвик и Нормандију на карти Европе. Обавестите се о улози Нарвика и Нормандије у Другом светском рату, као и о броју несталих лица током тог рата. Које организације се баве проналажењем несталих у рату?
  4. Обратите пажњу на наслове поглавља. Препишите их у свеску и на основу њих сачините план текста.
  5. Који догађај је покретач радње у роману? Ко је довео до нарушавања равнотеже која је постојала међу становницима и сталним гостом Сунчаног часовника? Због чега?
  6. Ко је приповедач у делу? Због чега су аутори одабрали баш тог јунака за приповедача? Шта су тим уметничким поступком постигли? Шта би се променило да неко други приповеда о овим догађајима.
  7. Због чега јунаци овог романа истовремено трагају за разрешењем тајне и као да стрепе и беже од тог разрешења? Које нове проблеме то разрешење изазива? Како утиче на њихово поимање споственог идентитета, тј. идентитета особе до које им је стало?
  8. Који су кључни докази да је Јан пронашао своје родитеље? Објасни како јунаци постепено до њих долазе.
  9. Колико је важно говорити истину и суочити се са тајнама из прошлости? Зашто је жена која је усвојила Јана прећутала истину о његовом пореклу? Зашто су исто учинили и Јанови родитељи када су усвојили Ингрид? Због чега капетан Ле Мороа доводи Ингрид у Нормандију, у Јанову непосредну близину, када се они иначе вероватно никад не би срели?
  10. Да ли су за усвојену особу важнији родитељи које до двадесете године није ни упознала или оне особе које су их одгајале? Аргументујте свој став и припремите се за дискусију у одељењу.
  11. Обавестите се о стваралаштву композитора чија дела Јан најчешће свира на клавиру и послушајте нека од њих.
  12. Покушајте да одговорите на питање због чега се роман зове Збогом мојих петнаест година. Шта се све променило за главну јунакињу? Шта се за вас мења у овим годинама? Која сећања бисте желели да сачувате?