Дејан Алексић (рођен 1. маја 1972) српски је књижевник. На књижевну сцену ступа средином деведесетих, са првим објављеним делом у 22. години. Побеђује на Фестивалу поезије младих у Врбасу 1995. године. Сматра се једним од најзначајнијих књижевних стваралаца млађе генерације. Његове песме су уврштене у бројне зборнике и антологије, а превођен је на енглески, немачки, норвешки, бугарски, грчки, македонски, мађарски, словачки, словеначки и русински језик. Живи у Краљеву и ради као уредник за поезију у књижевном часопису Повеља. Дејан Алексић је посебно афирмисан као књижевник за децу и сматра се наследником Душка Радовића, Драгана Лукића, Драгана Ђорђевића и Љубивоја Ршумовића. Добитник је Награде Змајевих дечјих игара 2008. за изузетан стваралачки допринос књижевном изразу за децу. Аутор је неколико позоришних текстова за децу и заступљен је у читанкама за основну школу. Његове песме представљају праве језичке игре које карактерише супротстављање појмова, персонификовање предмета и појава, као и груписање израза по звуку, при чему се гради јединствени сплет елемената баладичности, хумора, пародичности и игре изражених кроз занимљиве, неочекиване и свеже риме које подстичу машту, разиграност и смисао за лепо. Што се тиче саме идеје водиље када је књижевност за децу у питању, Алексић закључује да је идеални песник за децу онај који би успео да синтетише стваралаштво Васка Попе и Душка Радовића због његовог специфичног односа према најмлађима. Наиме, Радовић не посматра децу као непотпуна бића и не спушта се на дечји ниво када пише за децу, већ се, напротив, на њега уздиже, што је умногоме утицало на Алексићево стваралаштво за одрасле уносећи у њега свежину и јединствени угао перцепцијe.
НА СЛЕДЕЋЕМ ЛИНКУ НАЋИ ЋЕТЕ ПРВО ПОГЛАВЉЕ ОВОГ РОМАНА:
Сазнај ко је био Алфонс Доде. Припреми се да на часу говориш о значају овог француског писца. Пажљиво прочитај његову приповетку „Последњи час“ (збирка у којој се налази је у прилогу овог чланка).
Шта ти се у овој причи допало, а шта није? О чему си размишљао док си читао дело?
Локализуј приповетку „Последњи час“: одреди књижевни род и врсту, тему, време и место радње. У томе ти може помоћи следећа презентација:
4. Ко приповеда у приповеци „Последњи час“? Зашто је значајна улога приповедача?
5. На који начин можемо актуелизовати поруке ове приповетке? По чему су њене поруке значајне савременом читаоцу? На који начин народ угрожава свој језик и која су могућа решења?
Харфа је инструмент који више од било којег другог инструмента сједињује у себи средњовековну формулу лепог (перфецтио прима) и сврсисходног (перфецтио сецунда); да буде дакле лепа на око, што ће рећи направљена по правилима формалне хармоније; али, изнад свега, да буде прилагођена својој основној сврси: да даје пријатан звук. У својој деветој години имао сам харфу. Она се састојала од електричне дрвене бандере и шест пари жица везаних за порцеланске изолаторе налик на распарен комплет за чај. (Један сам изолатор окрњио праћком, пре него што сам открио, у оквиру мог еолског инструмента, музичку функцију тог комплета од кинеског порцелана.) Како је овим описан систем за штимовање, могу прећи на остале делове. Да би се, дакле, добила еолска харфа, потребно је још (поред поменутих порцеланских дугмади за штимовање жица) имати најмање две електричне бандере од обичног накатранисаног јеловог стабла. Идеална раздаљина између стабала износи педесет метара. Бандера треба да буде дуго изложена (од 5 до 10 година најмање) наизменичном утицају киша, мраза и сунчане жеге, тако да се, под наглим променама температуре (између + 36°Ц и – 22°Ц) дрво распукне, уздуж. А распукнуће се, као жалосно срце, кад схвати да је коначно и неопозиво престало бити стабло, дрво, зелен-бор, и да је, коначно и неопозиво, постало електрична бандера. Тада, кад рањено, напукло стабло схвати да је заувек ту укопано до колена и изнад колена, и да му, дакле, нема бекства, тада му не остаје ништа друго него да гледа у даљину, ка шумама које му машу главом. И да схвати да су му најближи пријатељи, пријатељи и другови, она друга два стабла на неких педесет метара од њега, лево и десно; исто тако ојађена и укопана до колена у црну земљу. Када се, дакле, бандере споје жицама и намести им се на главу, уместо зелених грана, тај кинески комплет за чај (шест пари преврнутих шоља из којих неће моћи пити ни птице), тада ће пропевати, тада ће почети да свирају у своје жице. Треба само наслонити уво на бандеру; но то није више никаква бандера, то је сад харфа. Неки неискусни читаоци (који никад нису наслањали уво на дрвену електричну бандеру) помислиће да је ту сад потребан ветар. Не. Идеално време за такву харфу је врели јулски дан, каникуле, када јара трепери у ваздуху а „баба тера козлиће“; кад је стабло суво и звонко као да је шупље. 53 Умало не заборавих: идеално место за постављање такве харфе јесте уз обронке неког прастарог друма. Ова о којој причам била је постављена уз Поштански пут, изграђен још у доба када су Панонију насељавали Римљани. Захваљујући тој чињеници, стуб харфе, попут антене, хвата звуке и из давнина; мелодије допиру из прошлости и из будућности. Један комплет жица хвата целу октаву у молској скали, и, преко доминанте, лако прелази у дур. Толико о самом инструменту. Сад се само треба осврнути да се уверите да нема никог на Царском друму, никог у житу, никог у јарку, никог на хоризонту. Уколико наилазе кола натоварена сеном, луцерком или житом, хитро се сакрити у одводни канал испод друма и сачекати да кола прођу. Јасно вам је: ту је потребна самоћа. А и шта ће вам то да причају о вама да сте луди као ваш отац и да се питају што ли то наслањате главу на електричну бандеру. Неко ће још помислити да сте толико блесави да верујете да се у сувој, напуклој електричној бандери роје пчеле, па сте се полакомили на мед; неко ће можда рећи да ослушкујете долазак савезничких авиона и да о томе извештавате неког; а неки могу ићи у својим фантазијама тако далеко да ће помислити како примате неке тајанствене поруке из етера. Зато је (између осталог) најбоље проверити да нема никог на Царском друму, никог у житу, никог у јарку, никог на хоризонту. Признајем, када би неко неупућен у музику наслонио уво на бандеру, заиста би помислио да чује далеко брујање авиона и одмах би побегао с друма и сакрио се у јарак; или би потрчао главом без обзира да обавести село да наилази ескадрила бомбардера. Но то је само први (погрешан) утисак; то је само пратња, басови, у којој слух дечака препознаје звук времена; јер из дубине времена и историје допиру звуци као са квазара, далеких звезда. (Мирис истопљене смоле ту је само надражај, као кад се у храму пале миришљаве траве, сандалово дрво или тамјан.) Ево, док држи склопљене очи, ево шта му пева харфа на уво: да ће ускоро престати да ради као слуга код господина Молнара; да се његов отац неће никад вратити; да ће напустити уџерицу са набијеном земљом уместо пода; да ће доспети најзад у Црну Гору код деде; да ће имати нове књиге; да ће имати 1500 оловака, 200 налив-пера, 5000 књига; да ће му мајка ускоро умрети; да ће срести девојку коју ће вечно волети; да ће путовати; да ће видети мора и градове; да ће – продирући у далеку историју и у библијска времена – истраживати своје мутно порекло; да ће написати причу о еолској харфи од електричних бандера и жица. НАПОМЕНА Мада је настала неких петнаест година после штампања књиге Рани јади, прича „Еолска харфа“ тематски припада том циклусу. Стога сам је, у оквиру 54 Сабраних дела, уврстио у ову збирку, на крају баладе, као неку врсту лирског епилога. Јула 1983. Д. К
Читаву збирку может пронаћи на блогу професорке Марине Панић:
Пред вама су четири Кахут квиза којима можете проверити и обновити познавање аутора и дела од 5. до 8. разреда. Квиз се игра анонимно, а можете га играти до 31. 3. 2024. до 23 часа. Број учесника је ограничен.
Пажљиво прочитај песму Милутина Бојића „Плава гробница“, а затим погледај емисију Телевизије „Храм” како би се подсетио историјске основе песме и упути се у биографију њеног аутора.
Важна напомена: Немојте мешати АУТОРСКЕ песме и романе са истом тематиком („Симонида“, „Крвава бајка“, „Плава гобница“, „Хајдук Станко“) са НАРОДНИМ ЕПСКИМ песмама!
информисати се о Другом светском рату, холокаусту и судбини Јевреја, Срба и Рома; Шта су налагали антијеврејски закони? Шта је Гестапо?
упознати се са биографијом Ане Франк;
прочитати Дневник Ане Франк у целости;
издвој цитат који ће те подсећати на ову књигу;
забележити имена ликова из „Тајног скровишта“ и окарактерисати их, направити мапу ума; Која је породица, поред породице Франк, боравила на тавану? Окарактериши сваког члана.- Како се слажу Франкови и Ван Данови? Ко помаже овим породицама?
забележити Анине активности, хобије, те све наслове дела са којима се сусрела, објаснити зашто је одлучила да пише дневник, колико дуго га је водила и зашто је измислила другарицу којој ће поверити своја размишљања, осећања и тајне;
издвојити омиљени део и образложити зашто заслужује пажњу;
упоредити Анин живот пре рата и живот у тајном скровишту;
навести Анине особине којима осваја читаоца и аргументовати свој став. Како су је доживљавали другови, а како наставници?
Која важна питања покреће Дневник Ана Франк? О чему сте све размишљали читајући га? Која људска и дечја права су ускраћена Ани? Аргументујте своје мишљење примерима из текста. Објасни симболику комадића плавог неба окруженог тешким црним облацима.
Чега се Ана боји, у којим све моментима стрепи? Шта све изазива њену немоћ? Како Ана у тим ситуацијама реагује? Каква је њена визија будућности, онога „после рата“?
Колико је Ана зрела за своје године? За чиме чезне? Какви су њени снови?
Иако је у њему рат представљен у другом плану, роман носи дубоке антиратне поруке. Изнеси их и образложи.
Каква питања бисте поставили Ани Франк да сте у могућности да је интервјуишете? Да је преживела Други светски рат, Ана би данас имала 89 година.
илустровати (кроз цртеж, стрип и сл.): Ану (или неки други лик из дела), тајно скровиште, Анин дневник или неки догађај из романа по сопственом избору;
Напиши препоруку за читање дневника (шта ти се допало, због чега је занимљив, због чега га треба прочитати, како си доживео главну јунакињу, шта је то што би се допало твојим вршњацима којима препоручујеш да прочитају, какву поруку шаље итд).
Дневник Ане Франкје више пута екранизован. Године 1959. награђен је Оскаром филм „Дневник Ане Франк“ (са Мили Перкинс у главној улози). Код нас га је1959. године режирала Мирјана Самарџић, насловну улогу је глумила Милена Дапчевић, а остале Рада Ђуричин, Дејан Ђуровић, Божидар Дрнић, Хуго Клајн и Мата Милошевић. Три године раније драматизацију Дневника изводило је Народно позориште у Београду.
Ова антологија народних епских песама преузета је са сајта Антологија српске књижевности.У њој се, поред песма које су вам познате из Читанке, налазе и песме из ширег избора – лектире. Песме су организоване по циклусима, баш као што их и ми обрађујемо, а на крају се налази речник са објашњењем мање познатих речи и израза. Уживајте у читању („кликните“ на линк)!
Водич кроз српски 