Пажљиво прочитајте одломак из „Горског вијенца” Петра II Петровића Његоша који се налази у вашим читанкама („Чаролија стварања 8”, стр 295-301).
Следећа презентација укратко ће вас упознати са Његошевим животом и радом:
Обавестите се о животу и раду Петра II Петровића Његоша, а затим своје знање о нашем великану проверите кроз квиз:
Како бисте разумели одломак из дела („Бадње вече”) о „Горском вијенцу” треба да знате следеће:
Тема: Истрага потурица за време владавине Владике Данила (крај XVII или почетак XVIII века)
Шира тема: Историјска судбина Црне Горе и тежња српског народа да се ослободи од вишевековног турског ропства
Композиција:
На почетку дела је посвета Карађорђу (оцу Србије) који је започео борбу за ослобођење од Турака. Вијенац је песник исплео свима који су изгинули за ослобођење.
1) Скупштина на Ловћену уочи Тројичина дне (празник Свете Тројице). Црногорски великаши су се окупили ради договора о истрази потурица. У амбијенту глуве ноћи
монолог владике Данила.
2) Скупштина на Малу Госпојину на Цетињу (Веље Гувно). Окупља се народ, борци сви спремни да чују владикину одлуку. Владика се одлучује на преговоре, расте напетост, у том стиже писмо Селим-паше увредљивог тона на које владика одговара истом мером. Повратак војводе Драшка из Млетака (ретардација). До кулминације доводи тужбалица сестре Батрићеве. Старац игуман Стефан говори о неминовности борбе.
3) Бадње вече – Цетињски манастир. Борбе су почеле. О борбама сазнајемо из дијалога владике и других јунака, нарочито Вука Мандушића. Ту је наговештен исход борбе.
Његош је пишући ово дело узео за основу историјски догађај – истрагу потурица с почетка 18. века, у време владике Данила, коју је поетски доградио. Прецизније, тема је међуплеменски сукоб на верској основи: једни (Црногорци православне вере) су за борбу против Турака, а други (Црногорци који су примили исламску веру – потурице) против борбе. Истрага потурица о којој се у Горском вијенцу пева десила се у првим годинама владавине Његошевог претка, владике Данила Петровића који је родоначелник династије Петровић-Његош, који је објединио духовну и световну власт у Црној Гори. Потурице су били Црногорци који су примили мухамеданску веру, веру тадашњих завојевача, Турака. Борити се против потурица у време турске најезде значило је борити се за слободу Црне Горе и слободу уопште коју је та најезда угрожавала. Један од главних драмских мотива Горског вијенца је тешка неодлучност, недоумица владике Данила. Ако се реши да их борбом одстрани, доћи ће до међусобног крвопролића племена. Ато покушава да све реши мирним путем, да се потурице врате православној вери. Сви покушаји остају безуспешни. Борба је неминовна. Спев је богат епизодама које ту борбу одобравају. Међу њима је и писмо Селим-везира. О извршењуистраге готово да Његош ни не говори. О успешном исходу по Црногорце сазнајемо преко гласника, не види се директна борба.
Главни јунак овог спева је упараво владика Данило. Овај млади црногорски владар и интелектуалац који види и разуме боље и више од других разапет је страшном сумњом и моралном дилемом да ли је чин истраге оправдан и да ли он неће изазвати велике последице и невоље, веће од оних које већ постоје. Како би избегао братоубилачку борбу, он сазива две скупштине ради проналажења заједничког решења: једну скупштину на Ловћену и другу на Цетињу. Већају и договарају се највећи црногорски прваци; позивају и најугледније људе из редова потурчењака, али договора нема. Свако брани своје. И тек када је видео да договора нема, владика Данило тешка срца, доноси одлуку да се прво пође у борбу против домаћих издајника. Сама борба није опевана у Горском вијенцу и о њој се само приповеда на крају спева.
Водич кроз српски 