Клод Кампањ, Збогом мојих петнаест година

Под псеудонимом Клод Кампањ француски новинар Жан-Луј Дубреј и његова супруга Брижит Ире објавили су неколико романа за децу. Поред романа Збогом мојих петнаест година, знатну читалачку пажњу стекао је роман Деца магле. Брачни пар Дубреј живео је и стварао у Паризу до 1958. године, да би се затим преселио у Канаду. Роман Збогом мојих петнаест година свакако је њихово најпознатије и најпризнатије дело. Недуго по објављивању, књига је продата у 650000 примерака, при чему је највећи део,  чак  450000 примерака, продат у Француској. Данас се роман може читати на више од 11 језика. Аутори скривени иза псеудонима Клод Кампањ у неколико наврата су награђивани поводом овог романа, а исти је био адаптиран и у телевизијску серију.

1. Пажљиво прочитајте роман и припремите се за разговор о њему. Нацртајте мапу ума са следећим структурним елементима дела: књижевни род и врста, тема, кључни мотиви, јунаци (главни и споредни), место и време радње.
2. Припремите се да говорите о оним деловима романа (епизодама) које су на вас оставиле најснажнији утисак. Своје утиске о роману унесите у коментаре на овај чланак. (Не заборавите да се потпишете!)
3. Пронађите Нарвик и Нормандију на карти Европе. Обавестите се о улози Нарвика и Нормандије у Другом светском рату, као и о броју несталих лица током тог рата. Које организације се баве проналажењем несталих у рату?
4. Обратите пажњу на наслове поглавља. Препишите их у свеску и на основу њих сачините план текста.
5. Који догађај је покретач радње у роману? Ко је довео до нарушавања равнотеже која је постојала међу становницима и сталним гостом Сунчаног часовника? Због чега?
6. Ко је приповедач у делу? Због чега су аутори одабрали баш тог јунака за приповедача? Шта су тим уметничким поступком постигли? Шта би се променило да неко други приповеда о овим догађајима.
7. Због чега јунаци овог романа истовремено трагају за разрешењем тајне и као да стрепе и беже од тог разрешења? Које нове проблеме то разрешење изазива? Како утиче на њихово поимање споственог идентитета, тј. идентитета особе до које им је стало?
8. Који су кључни докази да је Јан пронашао своје родитеље? Објасни како јунаци постепено до њих долазе.
9. Колико је важно говорити истину и суочити се са тајнама из прошлости? Зашто је жена која је усвојила Јана прећутала истину о његовом пореклу? Зашто су исто учинили и Јанови родитељи када су усвојили Ингрид? Због чега капетан Ле Мороа доводи Ингрид у Нормандију, у Јанову непосредну близину, када се они иначе вероватно никад не би срели?
10. Да ли су за усвојену особу важнији родитељи које до двадесете године није ни упознала или оне особе које су их одгајале? Аргументујте свој став и припремите се за дискусију у одељењу.
11. Обавестите се о стваралаштву композитора чија дела Јан најчешће свира на клавиру и послушајте нека од њих.
12. Покушајте да одговорите на питање због чега се роман зове Збогом мојих петнаест година. Шта се све променило за главну јунакињу? Шта се за вас мења у овим годинама? Која сећања бисте желели да сачувате?

„Горски вијенац” Петра II Петровића Његоша (други део)

Након пажљивог читања одломка „Бадње вече”, припремите се да на часу одговорите на следећа питања и задатке:

1. Које кључне речи можемо издвојити из наведеног одломка?
2. Наведите народне обичаје и веровања везане за прославу Бадње вечери и Божића? Које од њих налазите у овом одломку? Објасните њихов дубљи смисао и значење.
3. Како је описан Игуман Стефан. Укажите на карактеризацију његовог лика (физичку, психолошку, социјалну, етичку и језичку).
4. Какву слику света налазимо у речима Игумана Стефана? На какве притивречности он указује? У каквом је односу његово размишљање о свету са размипљањем Владике Данила?
5. Због чега су Игуман Стефан и Владика Данило забринути? Шта ће овај Божић донети Црногорцима? Чему се они надају? Од чега страхују?
6. Каква је улога кола у делу? Чији глас, чији поглед на свет представља коло?
7. Како бисмо одредили књижевни род и врсту овог дела? Аргументујте своје мишење.
8. Пронађите АНАФОРУ у тексту и запишите у свеске дефиницију ове стилске фигуре.
9. „Горски вијенац” једно је од књижевних дела препуних АФОРИЗАМА, сажето исказаних животних принципа и мудрости. Неки од афоризама из овог дела користе се и као народне пословице. Издвојте три афоризма из одломка датог у Читанци и образложи свој избор.
10. Научите следеће стихове из „Горског вијенца” напамет:

View this post on Instagram

A post shared by Mirjana Smolović (@vodic.kroz.srpski)

„Горски вијенац” Петра II Петровића Његоша (први део)

Пажљиво прочитајте одломак из „Горског вијенца” Петра II Петровића Његоша који се налази у вашим читанкама („Чаролија стварања 8”, стр 295-301).

Следећа презентација укратко ће вас упознати са Његошевим животом и радом:

d08ad0b5d0b3d0bed188-d0b1d0b8d0bed0b3d180d0b0d184d0b8d198d0b0-prezentacija-169Преузми

Обавестите се о животу и раду Петра II Петровића Његоша, а затим своје знање о нашем великану проверите кроз квиз:

Како бисте разумели одломак из дела („Бадње вече”) о „Горском вијенцу” треба да знате следеће:

Тема: Истрага потурица за време владавине Владике Данила (крај XVII или почетак XVIII века)                                                                                                            
Шира тема: Историјска судбина Црне Горе и тежња српског народа да се ослободи од вишевековног турског ропства
Композиција:
На почетку дела је посвета Карађорђу (оцу Србије) који је започео борбу за ослобођење од Турака. Вијенац је песник исплео свима који су изгинули за ослобођење.
1) Скупштина на Ловћену уочи Тројичина дне (празник Свете Тројице). Црногорски великаши су се окупили ради договора о истрази потурица. У амбијенту глуве ноћи 
монолог владике Данила.
2) Скупштина на Малу Госпојину на Цетињу (Веље Гувно). Окупља се народ, борци сви спремни да чују владикину одлуку. Владика се одлучује на преговоре, расте напетост, у том стиже писмо Селим-паше увредљивог тона на које владика одговара истом мером. Повратак војводе Драшка из Млетака (ретардација). До кулминације доводи тужбалица сестре Батрићеве. Старац игуман Стефан говори о неминовности борбе.
3) Бадње вече – Цетињски манастир. Борбе су почеле. О борбама сазнајемо из дијалога владике и других јунака, нарочито Вука Мандушића. Ту је наговештен исход борбе.

Његош је пишући ово дело узео за основу  историјски догађај – истрагу потурица с почетка 18. века, у време владике Данила,  коју је поетски доградио. Прецизније, тема је међуплеменски сукоб на верској основи: једни (Црногорци православне вере) су за борбу против Турака, а други (Црногорци који су примили исламску веру – потурице) против борбе. Истрага потурица о којој се у Горском вијенцу пева десила се у првим годинама владавине Његошевог претка, владике Данила Петровића који је родоначелник династије Петровић-Његош, који је објединио духовну и световну власт у Црној Гори.   Потурице су били Црногорци који су примили мухамеданску веру, веру тадашњих завојевача, Турака. Борити се против потурица у време турске најезде значило је борити се за слободу Црне Горе и слободу уопште коју је та најезда угрожавала. Један од главних драмских мотива Горског вијенца је тешка неодлучност, недоумица владике Данила. Ако се реши да их борбом одстрани, доћи ће до међусобног крвопролића племена. Ато покушава да све реши мирним путем, да се потурице врате православној вери. Сви покушаји остају безуспешни. Борба је неминовна. Спев је богат епизодама које ту борбу одобравају. Међу њима је и писмо Селим-везира. О извршењуистраге готово да Његош ни не говори. О успешном исходу по Црногорце сазнајемо преко гласника, не види се директна борба.

Главни јунак овог спева је упараво владика Данило. Овај млади црногорски владар и интелектуалац који види и разуме боље и више од других разапет је страшном сумњом и моралном дилемом да ли је чин истраге оправдан и да ли он неће изазвати велике последице и невоље, веће од оних које већ постоје. Како би избегао братоубилачку борбу, он сазива две скупштине ради проналажења заједничког решења: једну скупштину на Ловћену и другу на Цетињу. Већају и договарају се највећи црногорски прваци; позивају и најугледније људе из редова потурчењака, али договора нема. Свако брани своје. И тек када је видео да договора нема, владика Данило тешка срца, доноси одлуку да се прво пође у борбу против домаћих издајника. Сама борба није опевана у Горском вијенцу и о њој се само приповеда на крају спева.

Именице

Кроз наредну презентацију можете се подсетити граматичких категорија именица. Знање можете проверити у задацима који следе.

Питања слободно поставите у коментарима. За још оваквих објава можете ме пратити и на налогу @vodic.kroz.srpski на Инстаграму.

d098d0bcd0b5d0bdd0b8d186d0b5-e28093-kopija-prezentacija-169-1Преузми

Провежбајмо прво врсте именица!

Најчешће је веома лако одредити род и број именица, али не увек!

А за крај – падежи!

Променљиве и непроменљиве речи

Кратко објашњење поделе речи у српском језику можете видети у мојој објави са Инстаграма, а затим можете своје знање проверити у задацима који следе.

У коментару можете написати које су ваше најчешће недоумице у подели речи на променљиве и непроменљиве.

View this post on Instagram

A post shared by Mirjana Smolović (@vodic.kroz.srpski)