Писмописац

Влада Стојиљковић, књижевник и књижевни преводилац; новинар у Радио Београду. Рођен у Загребу, 4. септембра 1938, дипломирао енглески језик на Филолошком факултету у Београду 1962. Писао је прозу, поезију, радио и телевизијске текстове. Најпознатија дела су: збирке песама Кишобран је распродан, Блок 39; приче Одавде довде, роман Лево раме, збирке приповедака Пегава и дебели, Писмописац… Његови најпознатији преводи су Орвелова 1984, Хакслијев Врли нови свет, поезија Едварда Лира Несмислице, Леси се враћа кући Едварда Најта, Гуливерова путовања Џонатана Свифта…

Влада Стојиљковић умро је у Београду 8. октобра 2002. Роман о дану једног тинејџера Половина понедељка, који је започео још 1985. и довршавао деведесетих, објављен је пре две године, постхумно.

У збирци Писмописац главни јунак је дечак Влада Стојиљковић, који пише писма (има их укупно 41) својим узорима (Попају, Робину Худу, Робинсону Крусоу, Хаклберију Фину и др.), а једно од њих упућено је и Бранку Ћопићу.

Бранку Ћопићу

Поштовани господине Ћопићу,

Приликом редовног читања лектире приметио сам да сте као дијете живели у свијету медвједа и лептирова, што се јасно види из одговарајућег наслова. Жеља ми је да и сам живим  у таквом свету – између осталог и зато што медведи и лептири нису подвргнути лектири – али не знам како. Лептири су веома сезонски инсекти, и пошто се ујесен селе у топлије крајеве, или већ тако некуд, током већег дела године немогуће ми је стутити с њима у контакт. У сезони пак оно мало лептира колико се може наћи у околини мог скромног солитера, бежи од мене чим се приближим. Што се медведа тиче, њих има само у зоолошком врту, и то у кавезима; судећи по њиховој величини и понашању, сасвим су супротни лептирима, тј. у случају нашег сусрета не би бежали они него ја. Но све и када би били пријатељски расположени према мени, не бих се могао дружити с њима, јер службеници зоолошког врта забрањују деци приступ у њихове, тј. медвеђе кавезе.

Моји родитељи добијају оспице чим поменем медведе и лептире. Другови су већ изнемогли од кикота. Наставница биологије бежи од мене – а кад је приморана да се суочи са мном (на часу) брижљиво избегава да помене лептирове, па чак и рептиле. Остајете ми само ви. Реците ми своју тану (кад то чини ваша колегиница из лектире, Десанка Максимовић, без сумње можете и ви). Како сте успели да живите у свијету медведа и лептирова? Тачније: како би у њему могао (и би ли могао) живети и неко други? Да ли тај други може испунити услове ако је, за разлику од вас, рођен у граду? 

Могуће је, наравно, да је то ваш лични свет и да га не желите уступити неком потпуном незнанцу. У том случају, ја бих се задовољио и неким другим животињама, нпр. мајмунима и кондорима; а уколико је ваша надлежност ограничена само на животиње из наших крајева, пристао бих и на јазавце и бубамаре. Пошто ми је ионако суђено да живим у свету људских бића, волео бих да бар детињство приведем како ваља.

С поштовањем,

В. Ст., ученик овдашњи

Мој дека је био тешња, Анђела Нанети

Италијанска списатељица Анђела Нанети рођена је у Будрију (Болоња) 1942. године, али већ дуго живи у Пескари. Предавала је у гимназији и годинама писала за децу. Њена прва књига “Адалбертова сећања” (1984) објављена је на више језика и привукла је велику пажњу захваљујући посебном стилу и занимљивим темама. Од тада је објавила још дванаест књига за децу и одрасле.

Роман “Мој дека је био трешња” објављен је 1998. године. Добио је пет значајних италијанских награда, и то од жирија који су сачињавали не само стручњаци за дечју књижевност већ и многа деца читаоци.

1. Пажљиво прочитај роман и припреми се да говориш о својим утисцима поводом прочитаног дела. Шта ти је у њему било најзанимљивије? Нацртај сцену из романа коју најбоље памтиш или направи кратак стрип (један каиш) којим ћеш представити омиљено место у роману.

2. На каква размишљања те је овај роман навео? Подсети се лепих тренутака са својом баком и/или деком. Сними видео запис до 3 минута, напиши писмо или направи мањи пано у ком ћеш им изразити захвалност због њихове улоге у твом животу.

3. Одреди и у свеску запиши књижевни род и врсту којима дело припада, његову основну тему, места и време радње.

4. Запиши план текста и одреди који догађаји припадају којој композиционој етапи (увод – заплет – кулминација – перипетија – расплет).

5. Направи мапу ума којом ћеш приказати ликове и њихове односе у роману. Одабери кога ћеш ставити у средиште мапе ума – Тонина, Феличеа или неког другог јунака. Образложи свој избор. У каквом односу су остали јунаци са централним јунаком?

6. Размисли зашто су у наслову романа три кључне речи: МОЈ, ДЕКА и ТРЕШЊА. Због чега је роман исприповедан у 1. лицу? Шта је постигнуто тим обликом казивања. Издвој из романа и остале облике казивања: портрете, пејзаже, дијалоге и монологе. Размисли са којом сврхом их ауторка користи.

7. Обрати пажњу на стилске фигуре у тексту и њихову функцију. Пронађи епизоду у којој дека учи Тонина да ослушкује трешњу и уочи ономатопејске речи. Зашто их приповедач користи и шта тиме постиже код читаоца? Потруди се да пронађеш пример бар још једне стилске фигуре из текста.

8. Припреми се за детаљно тумачење ликова на другом часу обраде, на ком ћемо научити да примењујемо модел давања повратне информације јунаку у четири корака.

„Пилипенда”, Симо Матавуљ

Пажљиво прочитај биографију писца, а затим провери шта си запамтио. Подсети се шта значи појам РЕАЛИЗАМ.

Симо Матавуљ био је српски писац из Далмације и први председник Удружења књижевника Србије. Рођен је у Шибенику 1852. године, а умро у Београду 1908. године. Припада епохи реализма а његова најпознатија дела су роман „Бакоња фра Брне” и приповетке „Пилипенда” и „Поварета”. Написао је око седамдесет приповедака и новела, два романа и неколико свезака путописа, успомена и књижевних чланака разне садржине, од којих су најзначајније аутобиографске „Биљешке једног писца“.

https://learningapps.org/watch?v=pw2b1bqyc22

Пре него што приступимо тумачењу приповетке, провери јеси ли разумео мање познате речи из текста:

https://learningapps.org/watch?v=p9knq0u6k22

Истраживачки задаци за читање приповетке:

1. Одреди тему, место и време радње приповетке. Шта значи УНИЈАЋЕЊЕ? Подсети се из историје које су околности допринеле унијаћењу и покатоличавању Срба у том времену и на том простору. Како су те околности описане у приповеци? Због чега Пилипенда не пристаје да се поунијати и одрекне свог идентитета? Шта значи изрека Продати вјеру за вечеру?

2. Одреди књижевни род и врсту, као и композицију дела (према етапама: увод – заплет – кулминација – перипетија – расплет). Подели мотиве које налазиш у тексту на статичке и динамичке.

https://learningapps.org/watch?v=pcb24s0p522

3. Уочи облике казивања у делу (заступљени су скоро сви). Који облик казивања сматраш доминантним? Наведи пример из текста за сваки облик казивања који си пронашао и објасни функцију коју има.

4. Док си уочавао композицију дела, могао си приметити одступање од временског редоследа. Наведи догађаје редом по времену догађања. Како зовемо приповедање које прати временски ток, а како оно које од њега одступа? Чиме објашњаваш овај уметнички поступак? Зашто нам приповедач није догађаје испричао оним редоследом којим су се догодили?

5. Иво Андрић Матавуља назива „мајстором приповедачем”. Много је детаља који то потврђују у овој приповеци. Откривај Матавуљево мајсторство у употреби епитета, персонификација, поређења и метафора. Шта је њима постигао?

6. Размисли о именима јунака. Зашто се јунаци баш тако зову? Зашто је место радње баш Петрово поље? Откривај симболична и алегоријска значења њихових имена (Филип (Пилип), Бакљина, Јела, Пирга, Курјел, Кљако; Петар). У томе ти може помоћи следећа укрштеница:

Укрштеница: имена

7. Припреми се за карактеризацију ликова коју радимо на другом часу обраде. Тада ћемо говорити и о моделу давања повратне информације јунаку (Пилипенди). Фидбек као модел у тумачењу књижевног дела преузет је од колегиница Јелене Јовановић Павловић и Данијеле Милчић Ђошић.

8. На другом часу дискутоваћемо и о порукама дела, а затим организовати дебату на тему: Треба ли променити идентитет да би се сачувао живот?

„Труба”, Момчило Настасијевић

Истраживачки задаци за тумачење песме Труба Момчила Настасијевића
1. Обавести се о животу и раду Момчила Настасијевића. Потражи на интернету интересантне податке о њему и његовој породици. Припреми се да наведеш његова најзначајнија дела.
2. Размисли о наслову песме. Трубе се завијају у црно и у Плавој гробници. Каква је симболика трубе? Шта она све најављује у човековом животу? Пронађи шта су јерихонске трубе.
3. Одреди тему и главне мотиве у песми. Који од тих мотива се везују за живот, а који за смрт? На основу тога одреди којој врсти лирских песама припада ова песма.
4. Шта запажаш поводом врста стиха, строфа и риме у песми. Како зовемо такав стих? Зашто га је аутор изабрао за своје дело?
5. Наведи стилске фигуре које уочаваш у песми. Зашто Настасијевић користи глагол запевати, именицу девојче, придев рушно? Како објашњаваш метафоре неба, зумбула и ласте, а како погнуту главу, попа и крстачу? Зашто се војник сахрањује иза гора и вода? У којој прозној врсти се радња одвија иза гора и вода? Која још песма почиње као и та књижевна врста? Зашто песници користе овај поступак?
6. Која проблемска питања покреће ова песма? Откривај поруке које она носи. Зашто је важна култура сећања?

„Плава гробница“

Пажљиво прочитај песму Милутина Бојића „Плава гробница“, а затим погледај емисију Телевизије „Храм” како би се подсетио историјске основе песме и упути се у биографију њеног аутора.